Postoji legenda koja govori i o
tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je
napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio
kiselogorak se veoma dopao pekaru. I mnogima posle njega. Stoga čudi što u pekarama valjaju jogurt, a
ne i pivo??
Sledeća priča dovodi u sumnju
prvu - pivo je jedno od najstarijih pića i priprema se najverovatnije još od
ranog Neolita (ranog kamenog doba) iliti od 9500 godina pre nove ere. Pekare u
neolitu?
Najstariji pisani zapis o
proizvodnji piva star je oko 5.000 godina, a napisan je na kamenoj ploči u
obliku pesme. Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče baš
iz Egipta, 3.400 godina p. n. e. Nije selfi! Najstarija reklama za pivo ima velike
sličnosti s današnjim. Iako je nastala 4000 godina pre nove ere, prikazuje ženu
velikih grudi koja drži dva pehara i tvrdi: “Pijte Ebla pivo – pivo sa srcem
lava”.
Ovo piće, za koje mnogi tvrde da
je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga
i Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Tada se pravilo iz ječma, pšenice, zobi i
heljde, a mnogi stari narodi su dodavali i začine: mirođiju i med. Današnji
glavni sastojak hmelj počeo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska
središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih područja
pivo su posle preuzeli Grci i Rimljani.
Drevni Vavilonci su toliko
ozbiljno shvatali pravljenje piva da su svakog ko napravi lošu turu piva
udavili u njoj za kaznu.
Pivo se našlo i u prvom pisanom
zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi, vavilonski kralj (1729 –
1686. p. n. e.) kaže: “Pivo ne sme da sadrži previše vode i ne sme se prodavati
po previsokoj ceni”. Mudar je bio taj
vavilonskio kralj ili se opekao.
U antičkom Egiptu postojao zakon
koji je muškarcima branio prozivodnju i prodaju piva.
Ako su i drevni Egipćani izgradili
piramide pod uticajem alkohola. Prema Patriku MekGovernu, arheologu sa
Univerziteta u Pensilvaniji, radnici u Gizi su dobijali na dan oko četiri litre
piva. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet
litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dve do tri litre.
Odatle fama da fizikalci piju pivo!
Stari Vikinzi su verovali da u
njihovom raju zvanom Valhala postoji koza čija vimena nikada ne presuše sa
pivom. Baš us voleli da veruju u bajke!
Devojčice od 8 do 10 godina za
vreme starih Inka žvakale su kukuruz i pljuvale ga u velike kotlove pune tople
vode, od čega bi nakon par nedelja nastalo pivo.
Prvi profesionalni pivari su bile
žene koje su zvali pivarkama. Žene su morale biti veoma lepe kako bi mogle da
postanu pivarke.
Najstarija pivara je “Bayerische
Staatsbraueire Weihenstephan” kraj Minhena, osnovana 1040. godine.
Amsterdam plaća alkoholičarima u
pivu. Za čišćenje ulica, lokalni alkoholičari dobijaju platu od 10 evra, pola
paketa duvana za motanje i 5 piva od strane organizacije koju finansira vlada.
Nije loše biti alkoholičar u Amsu!
Stiven Petrosino iz Nju
Kamberlenda u Pensilvaniji je popio jedan litar piva za zaprepašćujućih 1,3
sekunda 1977. godine i tako je postao svetski šampion u ispijanju piva prema
Ginisovoj knjizi rekorda.
Godine 1814. oko 1,5 miliona litara piva je
poplavilo nekoliko ulica Londona pošto je veliko korito u parohiji Sv. Džajlsa
puklo. Pivska poplava, šta mislite?
Danas postoji oko 400 vrsta piva
na svetu. Belgija je zemlja sa najvećim brojem pojedinih brendova piva.
Najjače pivo na svetu je „Brewmeister´s Snake
Venom" (u prevodu Pivarev Zmijski otrov). Dok sva „normalna“ piva imaju
oko 5% alkohola, ovaj škotski ubica ima gorućih 67,5% alkohola u svom sadržaju.
’Ajmo na jedno pivo, u ovom slučaju ima sasvim novo značenje!
Najskuplje pivo na svetu je
belgijsko pivo "Vielle Bon Secours“. Jedna boca piva košta oko 850 evra, a prodaje se samo u Birdromeu u Londonu.
Najstarije i nepokvareno pivo na
svetu je nađeno 2010. godine u olupini sa početka 19. veka koja je otkrivena u blizini Finske. Pivo
je bilo u flašama i sačuvala ga je hladnoća morskih dubina, a ukus mu je bio
veoma ostareo (što ne iznenađuje), uz malo nota paleži i kiselog ukusa koji
zaostaje na nepcu.
Istraživači sa Univerziteta u
Stenfordu su utvrdili da se mehurići u pivu kreću u krugu koji prkosi samoj
gravitaciji. Oni se kreću prema gore duž linije samog centra gde je sila trenja
čaše najmanje izražena, a put dole idu duž spoljašnjih delova tečnosti onda
kada na vrhu postane „prenaseljeno“. Eto i Njutnu bi bilo bolje da se nije baktao
sa jabukama..
Reklamama za pivo u SAD-u nije
dozvoljeno da prikazuju ljude koji zapravo i piju pivo. Reč je o zakonu koji im
to zabranjuje i on kaže da se na televiziji ne sme prikazivati konzumiranje
alkoholnih pića. Licemerni su ti Amoerikanci“
Učenje o pivu i njegovom
pravljenju ima i zvaničan naučni naziv – zitologija. Naziv je izveden iz grčkih
reči „zito“ (pivo) i „logos“ (učiti, proučavati).
Zemlja u kojoj se pije najviše
piva je Republika Češka. Uz neverovatno konzumiranje od oko 150 litara piva po
glavi stanovnika u godinu dana, Česi su daleko ispred bilo kakve svetske konkurencije.
Eksperimenti sa pivom su mnogo i
raznoliki. Džon Lubok, engleski biolog iz 18. veka, je proučavao ponašanje
mrava opijenih pivom. Ne znam da li su i posle piva bili vredni!
Cenosilikofobija je strah od
prazne pivske čaše. Zaista užasavajuća fobija!
Najveći festival piva na svetu je
Oktoberfest. Održava se svake godine u Minhenu u Nemačkoj i reč je o 16 dana
zabave koji počinju krajem septembra i završavaju se prvog vikenda oktobra, a
tokom njih festival poseti preko 6 miliona ljudi sa svih strana sveta.
U bilo koje doba 0,7% svetske
populacije je pijano. Što znači da je u ovom trenutku pijano oko 50 miliona
ljudi. Pivo je očigledno veoma značajan faktor u ovoj situaciji.
Penasta glava piva je njegov
veoma bitan deo. Formira se usled kompleksne reakcije ugljen-dioksida i može
Vam reći veoma mnogo o kvalitetu piva. Ukoliko glava nedostaje to može značiti
da je Vaše pivo prosečnog i dosadnog ukusa.
Pivo i marihuana imaju više zajedničkog nego što to možda
mislite. Hmelj piva pripada istoj porodici biljaka cvetnica kojoj pripada i
marihuana.
Pivo jača kosti. Bogato je silicijumom koji povećava
deponovanje kalcijuma i minerala u koštanom tkivu. Pivo sadrži sve minerale koji su nam potrebni
za preživljavanje. U srednjem veku čak su i deca pila pivo kako bi preživela
glad. Studija objavljena u čaopisu “New England Journal of Medicine” otkrila da
je umerene količine piva podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od
srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga. Znači pivo je lek!
Mnoge poznate ličnosti su se i same bavile proizvodnjom
piva, poput američkog predsednika Džordža Vašingtona koji je imao svoju malu
pivaru u blizine Maunt Vernona.
“Pivo je dokaz da nas Bog voli”, izjavio je Bendžamin
Frenklin.
Prvi pijani vozač zabeležen je još u staroegipatskoj
mitologiji. Legenda govori o kočijašu koji je pijan pregazio sluškinju boginje
Hator pa je nakon toga bio prikovan za vrata pivare gde se opio. Njegovo telo
je tamo ostavljeno dok ga nisu dovršili lešinari.
Plug, točak i navodnjavanje navodno su izumljeni su kako bi
porasla proizvodnja piva.
Isto tako, vavilonske žene mogle su da bidu utopljene ako bi
poslužile loše pivo.
Prve limenke proizvedene su 1935. godine a izrađivale su ih
pivare kao “pivo za poneti”.
Zabluda je da je crno pivo obavezno jače od svetlog – boja
piva nema nikakve veze sa količinom alkohola već isključivo sa načinom vrenja
slada.
Takođe, netačno je da su boljeg ukusa piva iz zelenih flaša
– naprotiv, tamnije staklo bolje štiti pivo od svetlog.
U 19. veku dojilje su morale dnevno da popiju barem sedam
krigli piva jer se smatralo kako je dobro za mleko.
Maksimalna preporučena količina za pivopije je tri čaše za
muškarce a dve za žene
Нема коментара:
Постави коментар